Sareno, volim te, sareno!

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Pisem... Bas volim da pisem! Pisanje radi pisanja. Ljubav radi Ljubavi. Sreca kao putovanje, a ne kao cilj.

Volela bih da u trenucima najvece inspiracije mogu pisati zatvorenih ociju, i to onom brzinom kojom govori Tisina mog Srca. Sklopljenih ociju najjasnije vidis realnost, a Tisina najmerodavnije opisuje i sagledava Sebe kao Bozansko bice. Tada si sam sa Sobom, a opet tu sa celim svetom. Tada znas da je Istina vec u Tebi. Ti si ta Istina. I tada ne dovodis u pitanje misljenje drugih ljudi, jer je to njihova Istina. Tvoja Istina ne mora biti podudarna tudjoj. Ne mora se uklapati u vecinu da bi bila istinita. Razlikovaces je po sopstvenom osecanju. Mozes biti jedan u milion koji govori razlicito, ali kao Bozansko bice imas pravo na to, itekako! Dozvolu si dobio vec samim rodjenjem, ali si je prekrio laznim Istinama drugih ljudi. Ti jesi deo tvoje porodice, ali svako od vas je deo porodice pod kreacijom Univerzuma (ili Boga, svejedno). Dakle, svi na ovom svetu smo jedna velika porodica. Zar to nije predivno?

Svest o tome potice upravo iz one Tisine u kojoj ste Sami pred Sobom. Vi i niko vise. E tad progovara Bog… Sto se dublje spustite u svoje Srce , bolje cete Ga cuti. Tacnije cucete svoj glas, i osecacete ga kao apsolutnu Istinu. Oseticete ceo svet. Ziveti sebe, ali kao deo Univerzuma. Bog je Vi, Vi ste Bog. Vi ste takodje i ta Tisina i Istina i Mudrost i Sreca i Radost i Ljubav. Oni koji smatraju da nisu dostojni komuniciranja sa Bogom nikada ni nece spoznati pravu Ljubav. Nikada nece videti ni priblizan nacin kojim nas On vidi.  Nikada nece upoznati Sebe. Zamislite da ceo zivot idete ledjima okrenutim samom Sebi? Da li je to LJubav? O kakvoj se to Ljubavi radi, ako odbacujete Sebe? Koja vam to sila moze pomoci, ako Vi to sami ne zelite? (vasa zelje je za mene zapovest-biblija) . Ne trazite Boga van Sebe,  trazite ga u Sebi. U meri u kojoj ga cujete, u toj meri se i identifikujete sa Njim. Tako da svi vi dragi moji koji Sebe smatrate nedostojnim  Bozje Ljubavi  u stvari se plasite. Plasite se da spoznate Sebe kao Boga, plasite se svoje Velicanstvenosti. A itekako ste Velicanstveni! Sta je tek sa onima koji smatraju da Boga ne treba pominjati bas cesto (koliko li sam onda ja zgresila kad sam Ga toliko puta pominjala u ovom tekstu)? Koliko su tek oni udaljeni od Boga (Sebe)? “To je nesto sto postoji gore, ne valja o tome da se prica, jer je to tako, i mi nemamo pravo da Boga pominjemo tako cesto, jer smo mi Ljudi a on je Bog i on se ne objasnjava” A kakve su onda to specijalne prilike u kojima se prica o tome? Onda kada se setite da se protracili svoj zivot, pa tek onda dozivate Boga, a on je sve vreme bio sa Vama, samo ste odbijali da ga cujete?  Rec Bog je samo koncept, naspram onome sto on stvarno predstavlja. Kada nastane koncept, nastane i potreba da se nesto objasni, a tada nastaje i problem, jer cesto ne umemo da stavimo u realan kontekst ono sto nam je nepoznato i sto bas i nije tako cesta tema ovde kod nas. A ono sto nam je nepoznato plasi nas, smatra se nenormalnim, ludim, ili kao vec. Na kraju krajeva zasto bismo istrazivali kada smo mi obicni ljudi, i sve je vec istrazeno i receno mnogo pre nas…? Ma sta je to receno!  Ne poznajem dovoljno ni Hriscansku religiju, niti Budizam, a ni bilo koju drugu. Nemam ni zelju da ih upoznam (bar ne u onoj meri u kojoj bi nakon upoznavanja mogla da prisvojim neku kao Svoju jedinu Istinu). Dovoljna mi je ova religija u svom Srcu. Ali ako sve religije za cilj imaju isto, sloboda priklonosti bilo kojoj je na Nama. Bog nam se javlja kroz nasa osecanja. Kada osecate Vi nemate potrebu da objasnjavate , jer jednostavno osecate da je to tako kako jeste . Vise slusajte i osecajte, a manje govorite i mislite, i sve ce vam polako bivati jasnije, a cudesnije  :)

p.s. Ne kritikujem, iako mozda zvuci tako. Ovo je ocajnicki vapaj za kolektivnim budjenjem. <3

Kada u posao unesete malo zabave, to vise nije posao, to je igra, to je zadovoljstvo...

            Moj trenutni posao zahteva kontakt sa dosta ljudi i razmenu isto toliko informacija kroz jedan te isti kalup. Jednom recju – rutina. Ono sto je rutinsko je i lako, ne iziskuje napor. Ali je i dosadno, a kad je jednom blizancu nesto dosadno, onda mu jeste naporno. Itekako! :)

            A onda preokret petog dana… Krenula sam da se zabavim, ne da radim. I znate sta? Nisam ni primetila da sam se ja ustvari samo igrala, a vec sam morala kuci.

           Tog dana sam zaradila najvise osmeha i novca. Cak sam i cokoladu dobila! :) Tajna je u tome da svoj posao ne dozivljavate kao obavezu i kao masinu koja stancuje pare. Gde je tu car zivljenja? Gde je tu ljubav? Pare donosi ljubav, a ne sam rad (ovde nikako ne poistovetite novac sa ljubavlju :)). Ljubav prema radu se oslikava u odnosima i komunikaciji sa ljudima. Ako ne volite ono sto radite nemojte da drugi to vide, jer vas posle nece voleti, pa necete dobiti ni osmeh, ni pare, a ni ono najsladje – cokoladu! :)

           P.S. Ne znam koliko dugo ce me “drzati” ova rutina, ali ovo sto sam danas otkrila je fascinatno. Pa zar nije?

Probajte i vi da se igrate. Mozda necete biti fascinirani, ali u svakom slucaju ce dan biti drugaciji (a mozda takav postane i svaki naredni, sve dok i vi ne uvidite tajnu ova tri uspeha – osmeha, novca i cokolade :))!

  Dok razmisljam o tome kako da zapocnem ovu temu, omela me je jedna recenica na engleskom:just start and let your heart writes… Divna recenica! Kada pustite srce da govori sve je od izuzetne vaznosti, svaka rec koju ono ispusti ucestvuje u sustini onoga cime se bavi. Tako na primer ja sada pisem. Ne za nekoga, ne zbog nekoga. Jednostavno samo pisem. I dok tako nizem reci, ja osecam Ljubav koja proistice iz onoga sto trenutno radim. Dakle, Ljubav prema pisanju jeste i njegov jedini pokretac. Posto je Bog sinonim za Ljubav, onda je moje pisanje prozeto Ljubavlju/Bogom. A sve sto je prozeto Bogom u sebi nosi samo jedan cilj – Njegovo prepoznavanje, uocavanje Ljubavi.

      U svima nama postoji unutrasnja sila koja nas tera na delanje (neko ce napisati pesmu, neko zaplesati iz cista mira…). Cesto je ona neobjasnjiva, bas kao i Ljubav koja potice od Boga (mozda bas zbog toga sto se radi o istom). Kada dozvolimo toj sili da nas nadjaca, kada pocnemo delati shvatimo da se radi o darovima koje nam je On usadio u srce sa ciljem da On sam jednog  progovori kroz nase oci ili ruke, sireci LJubav na ovoj planeti. U mom slucaju, pisanje je jedan od darova koji mi je dodeljen. Moje reci sada imaju svrhu, jer ispoljavaju ono Bozansko u meni, zeleci da to isto probude i u drugima (Svi smo Jedno, zar ne?). Jeste li vi dopustili da vas Bozja sila nadjaca, jeste li otkrili darove koje nosite u sebi , akoji cekaju da budu prozivljeni? Svest o njima je samo pocetni korak. Oni cekaju da budu ispoljeni kroz vase delanje. Pomozite magiji da se ostvari, a onda ce i ona vama pomoci da uvidite lepotu svog bica.

       Nikada nije kasno da to razokrijete u sebi, ali tim pre sto pocnete da delate, pre ce vas zivot biti ispunjeniji i radosniji. Svakim danom dobijace visi smisao. Videcete lepotu u svemu sto vas okruzuje. Mozete misliti da ste previse stari ili mladi, mogu vam drugi reci da je vase vreme proslo, mogu vas ubedjivati u vase neumece, ali sve dok se ne spustite duboko u svoje srce i ne cujete njegove savete, nemojte verovati ni svom umu, niti ostalima koji vas sputavaju da ovaj svet ucinite boljim. Kada sami sebe ubedite u neistinu postajete neprijatelj srca, sopstveni neprijatelj. I sama sam bila zrtva sopstvenog ubedjenja u misao zasnovanu na lazi (naravno da nisam znala da pisem, jer sam verovala u to).

       Talenti/Bozji darovi nam pomazu da u odnosima sa drugim ljudima uvidimo cudesnu prirodu Ljubavi od koje smo svi sacinjeni. Tu su da nas podsete  da smo dosli na ovu Zemlju iz nekog razloga. Razotkrijte koji je vas razlog zivljenja (ako pitate kako, zapitajte to isto sebe i stvari ce same od sebe poceti da vas navode na odgovor). Kad bismo se svi usmerili na vlastitu svrhu (koja uvek za cilj ima Ljubav i sirenje Boga) sve bi bilo na svom mestu ;) Zasto da nam pravi zivot pobegne dok zivimo u nekom izmisljenom i nestvarnom svetu. Dodjite k Sebi. Setite se ko ste. Osvestite vasu Bozansku prirodu i dopustite joj da se ispolji. Vratite se istinskoj realnosti. Cesto cujemo: realnost je surova. I bice ako poverujete u to, i ako zelite da se priklonite onima koji zivot poistovecuju sa mucenjem. Kako ugledati svetlost, ako ste uvereni da je ispred vas samo tama?

         Pustite da vas nadjaca snaga koja se nalazi u vasen srcu, a ne snaga drustvenog sistema. Jedini zakon koji postoji jeste zakon koji se nalazi unutar vas. Ne dozvolite da zivite, a da ne znate zbog cega zivite. Zivot bez smisla vodi u besmisao. Brod bez kormila uzaludno pluta i bivajuci nosen strujom okeana ne znajuci gde ce ga ona odvesti. Zelite li da dozivite sudbinu takvog broda?

         Jedini zajednicki dar svih ljudi na ovom svetu, a ujedno i najvredniji jeste postojanje. Nase bivstvovanje, nasa pojava. I svi manji darovi koji nam se ukazuju vode ka ovom opstijem. Ako je nase postojanje poklon nad poklonima, onda je svaki trenutak od izuzetnog znacaja. A svaki trenutak cemo vrednovati prema sastavu svojih misli. Ono sto mislite oslikace vas zivot, Ako mislite da ne znate da pevate, nemojte da vas uvrede misljenja drugih ljudi koji se samo slazu sa vasom konstatacijom (zar niste rekli da ne znate da pevate?). Ono sto bi trebalo da vas dotakne je propustena prilika da ispoljite Ljubav prema onome sto volite i sto vas pokrece. Ne pevajte za druge – oni ce svoju muziku pronaci u svojim u srcima, tako da vam vec sutra mogu okrenuti ledja i poci svojim putem. Pevajte za svoju dusu, spoznacete svoju ulogu, i ceo zivot ce vam biti ispunjen Ljubavlju.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.