Sareno, volim te, sareno!

Kada u posao unesete malo zabave, to vise nije posao, to je igra, to je zadovoljstvo...

            Moj trenutni posao zahteva kontakt sa dosta ljudi i razmenu isto toliko informacija kroz jedan te isti kalup. Jednom recju – rutina. Ono sto je rutinsko je i lako, ne iziskuje napor. Ali je i dosadno, a kad je jednom blizancu nesto dosadno, onda mu jeste naporno. Itekako! :)

            A onda preokret petog dana… Krenula sam da se zabavim, ne da radim. I znate sta? Nisam ni primetila da sam se ja ustvari samo igrala, a vec sam morala kuci.

           Tog dana sam zaradila najvise osmeha i novca. Cak sam i cokoladu dobila! :) Tajna je u tome da svoj posao ne dozivljavate kao obavezu i kao masinu koja stancuje pare. Gde je tu car zivljenja? Gde je tu ljubav? Pare donosi ljubav, a ne sam rad (ovde nikako ne poistovetite novac sa ljubavlju :)). Ljubav prema radu se oslikava u odnosima i komunikaciji sa ljudima. Ako ne volite ono sto radite nemojte da drugi to vide, jer vas posle nece voleti, pa necete dobiti ni osmeh, ni pare, a ni ono najsladje – cokoladu! :)

           P.S. Ne znam koliko dugo ce me “drzati” ova rutina, ali ovo sto sam danas otkrila je fascinatno. Pa zar nije?

Probajte i vi da se igrate. Mozda necete biti fascinirani, ali u svakom slucaju ce dan biti drugaciji (a mozda takav postane i svaki naredni, sve dok i vi ne uvidite tajnu ova tri uspeha – osmeha, novca i cokolade :))!